Stihovi: Jaksa Flamengo

Ovo van je storija o Nadalini. More bit da vi znate Nadalinu, ha?
A ha, sva puca od lipote. A jema je da van pravo recen, ca i vidit,
smantrala bi ona i vecega muskardina di nece ovakoga karonju ka ca
san ja, a najskole kad pere noge u dvor, ajme!!

G D7
Kad Nadalina noge toca, svi dvora u mastilu,
G
Jo ke beleca ka finoca, in sentja mladost cilu.
G7 C
Svi gledadu u noge bile, uz bacve karantile,
C G D7 G
Jer slaja je od zrilog voca, kad Nadalina noge toca.

G7 C G D7 G
Nadalina, Nadalina, da si moja Nadalina,
G7 C G D7 G
Jemala bi muskardina, Nadalina, Nadalina.

Joj da mi je onoga slatkoga od feste: rozade, galetine, mandulati,
torte, krokanti, … Ni nista slaje od slatkoga, more bit da je samo
slaja Nadalina. Cili dvor zamirisi i poludi kad ona pravi slatko, ajme!!

Kad Nadalina misi slatko, u dane ispred feste,
Jo da je vidin bar na kratko, ca skriva ispod veste!
Jer slatka je ka cukar fini, dok leti po kuzini,
I rado bi je jemo svatko, kad Nadalina misi slatko!

Jaja se to cili svit zna moredu na milijun mali na in sprajat: i u
sorbuli i na joko, sirova, more ih se i u tvrdo i u meko i u gusto
i u ritko, i sa svom mogu om spizom mutit, al’ kad Nadalina muti jaja
ka i spatije, to vam je prava festa od jaji, ajme!!

Kad Nadalina muti jaja, zamuti pamet svima,
I svakim danom sve je slaja, ko bucaj dobrog vina.
Na sebi jema sve nalige, iz cacine butige,
I svi je zelu bez retaja, kad Nadalina muti jaja.

E vaja poj lec, finila je i ova. Al kad Nadalina gre lec, do parika
da svit pociva u cvicu, ma da mi je koji put vidit kako se ona uvucuje
u posteju, kako ona sva mirise. Noc zasvitli, cvrcki pocnu pismu…
Nadalina, Nadalina…

Kad Nadalina gasi svicu, kraj otvorenih skura,
Jer lito je i sve u cvicu, al malo nocni ura.
Pod ponistru kad momci stanu, i napravu galamu,
Da pozele joj pismon sricu, kad Nadalina gasi svicu.
C G D C D G
Nadalina, Nadalina, bit ces moja Nadalina!